Ovaj tekst je posvećen osobama koje žele da postanu DJ, a možda bude zanimljiv i svima vama koji pratite i slušate elektronsku muziku. Pošto je svaki DJ početak težak i nikad nema dosta novca za sve, želja mi je da pomognem svima vama koji ne želite da ga trošite na gluposti. Znam da imate želju i veoma dobar razlog zašto želite da postanete DJ, ali želja je jedno a realnost drugo. Probaću da vam objasnim u najkraćim crtama posao DJ-a, kako da izaberete opremu, uštedite novac i krenete putem uspeha. Pa da krenemo.

Pošto imam malo više godina, i već dugo vremena slušam i promovišem House muziku, rešio sam da podelim par misli vezanih za “puštanje“ muzike sa ploča i upotrebu mp3 i drugih digitalnih fajlova. Najveći razlog za ovaj tekst je nepotrebna podela DJ-a na digitalne i analogne, tj. na one koji koriste najnovije uređaje i softver, i one koji puštaju muziku uglavnom (ili isključivo) sa gramofona. Mislim da mogu otvoreno da pričam na ovu temu jer sam više od deset godina koristio samo gramofone, a sada već deset godina koristim samo digitalnu tehnologiju.

Da bih vam objasnio zašto je ova podela glupa i nepotrebna, moram se prvo pozabaviti prostim činjenicama koje se nisu menjale godinama, niti će skoro. Pošto ovaj tekst ne favorizuje ploče, siguran sam da će dobar deo DJ-a koji poseduje kolekcije ploča biti blago rečeno uvređeni. Ne vidim razlog, jer oni slušaju i skupljaju ploče godinama, i ja duboko poštujem i cenim svakoga ko to radi iz ljubavi prema muzici. Ploče su veoma dobar format (nosač zvuka), služile su i služiće godinama, ali one nisu novi (stari) standard na koje DJ početnik treba da se fokusira na samom početku. To je moj stav, a evo i zašto.

Šta je posao DJ-a?
Posao DJ-a je da zabavlja masu tako što bira i miksa muziku u zavisnosti od kluba, atmosfere i samih posetilaca. Izbor muzike je njegov i niko ne treba da mu se meša u posao. Ako DJ nije zadovoljavajući, treba ga zameniti sa drugim, ali nikada mu ne treba govoriti kakvu muziku treba da pušta. DJ ima pravo da sam bira (donosi) uređaje sa kojih pušta muziku, bira ekipu koja će sa njim biti u miks pultu, i ima pravo da uvek kreira program po svojoj želji. To šta radi iza miks pulta je njegova stvar i briga, i samo njega treba da zanima kako će napraviti program te večeri. Ako želi da izgradi totem Technics-u ili nekoj drugoj kompaniji i drži ga iza sebe, pustite ga, dajte mu svu slobodu. Ako ne želi nikoga u miks pultu, sklonite se. To je njegovo kraljevstvo na par sati.

Briga ih sa čega se pušta...
Posetioci imaju vezu sa DJ-om samo preko muzike koja dolazi sa zvučnika, i tako što ga vide da nešto majstoroše iza pulta. Zato mi uopšte mi nije jasno zašto poneki DJ ili promoter misli da je igraču ili igračici važno kako muzika dolazi do njih, tj. sa čega se pušta? Jeste, došli su da čuju omiljenog DJ-a, i sve što ih interesuje je izbor muzike, a ako je još miks i zvuk do jaja, super! Svakako da uvek ima izuzetaka, nekome ko je pasionirani kolekcionar ploča je jako bitno da muzika dolazi sa vinyla, i to je ok. Ali, ti ljudi su u velikoj manjini u odnosu na sve ostale. Istina je da većina mladih i onih koji se tako osećaju izlaze “u provod“ da se dobro provedu i tačka. Sećam se kada sam aktivno radio u klubovima kao DJ, nikada me niko nije pitao sa čega ide za stvar, uvek su me pitali koja je to stvar i kako da je snime, tj. nabave. To je činjenica.

Da li je DJ umetnik?
Iako neki DJ-i smatraju sebe “velikim“ umetnicima, za većinu posetilaca oni su i dalje ljudi koji puštaju muziku pravih umetnika, tj. onih koji stvaraju nove pesme. Pojedini popularni DJ-i su veoma dobro plaćeni, neki i zaslužuju takav tretman, ali i dalje ogromna većina njih puštaju “tuđu“ muziku i poneku od svojih numera. Umetnost se, pored odličnog izbora muzike, stvara i prezentuje u dobrom miksu, tj. kada dve numere “čučnu jedna na drugu“. Tada se vidi koliko je DJ upoznat sa materijalom koji pušta, i koliko je spretan da najbolje prezentuje muziku koju voli.

Kod nekih pravaca kao što je tehno, DJ ponekad miksa četiri pesme odjednom, i ako mu uspe, DJ stvara magičan miks. Tada se energija vidi i oseti i na masi koja je na podijumu, žurka je u peak-u, svi skaču, ludnica, DJ postaje umetnik na momenat… Ali, i dalje nikoga osim njega ne interesuje kako muzika dolazi do zvučnika, da li se pušta sa ploča ili sa CD-a. I ne samo da ne interesuje masu koja je tu zbog provoda, ne interesuje ni organizatora, do te mere da poneki visoko plaćeni “takozvani“ DJ-i ni ne miksaju muziku, već puštaju smiksane programe, ili pritiskaju programirane tastere. Šta ćeš kad ih ljudi “vole“… Ali, ta prevara je druga priča...

Koga sve (ne) interesuje sa čega se pušta muzika?
Da budem precizan, nisu samo posetioci ti koji se ne bave pločama i bakračima, gazdu prostora ili organizatora žurke takođe boli uvo sa čega se muzika pušta dokle god je sve profitabilno. Oni su tu zbog novca, i uvek gledaju da zarade što više svake večeri. Šank uglavnom boli qrac kakva je muzika dokle god masa dobro pije i oni dobijaju dobar bakšiš. Plaćene igračice i igrači su plaćeni da igraju na sve što se pusti, čoveka za svetlom interesuje samo da smuva nešto te večeri, i svi oni čekaju da se žurka završi i da idu kući (sa novcem). Znači ostaje samo DJ i par ljudi oko njega da se bave tehničkim delom priče “sa čega se pušta“, i kako zvuči, ostalima je to samo sporedna nebitna stvar. Ljudi dolaze da se zabave i ponešto smuvaju...

“Prava muzika je samo na pločama…“
Slatko se nasmejem svaki put kada čujem kako su pravi DJ-i samo oni koji puštaju muziku sa ploča, ili kako će veče biti “real underground“ zato što muzika dolazi samo sa gramofona... Ali, osetim i neki čudni DJ snobizam. Zapitam se: Kako možeš ljudima da prodaješ priču da je najbitnija stvar to sa “čega“ se muzika pušta, pa valjda akcenat mora biti na tome “šta se pušta“? Pogledajte samo najave za žurke, ko još navodi šta će se puštati? Niko, ili je sve uvek deep i dark. Samo za doček Nove godine ljudi napišu šta će sr puštati. Sa druge strane, kad se muzika pušta sa gramofona, e onda je to najveći font na flajeru, veći od fonta za DJ-a. Samo o tome se priča, da će biti “prava stvar“, muzika sa ploča bre u 2016 godini, wow. Foliranju nikad kraja...

Genre hijacking
Da situacija bude još gora doprinosi i činjenica da je sve više lažnih žanrova i podžanrova u elektronskoj muzici, pola DJ-a ni ne znaju šta puštaju. To sve dovodi do toga da je sve manje i manje pravih informacija na flajerima i na Facebook najavama. Uzmite recimo Deep House pravac; ako pogledate šta se izdavalo pre dvadeset godina pod Deep House muzikom a šta se izdaje danas, videćete da su EDM lopovi suptilno maznuli ime pravca i valjaju govna već godinama kao Deep House. Oni će reći da je muzika evoluirala, ali ako poslušate barem malo to sranje, shvatićete da njihova nije. Čuo sam da će i Justin Beaver da napravi Deep House hit, kažu ljudi to se prodaje sada… Otimanje pravca je takođe posebna priča o kojoj ćemo diskutovati drugi put.

Ljudi izlaze zbog provoda...
Kao i svi drugi, i ja sam hiljadu puta bio u klubovima, na rejvovima, raznim žurkama, kao posetilac željan zabave, ne kao DJ. Kada sam u klubu ili u provodu, mnogo mi je važnije kakva je muzika nego kakav je kvalitet miksa, snaga ozvučenja, mogućnosti rasvete i sve ostalo što prati sam događaj. Ne mogu baš da tolerišem “sekire“ u miksu, ali brzi prelaz neukog DJa koji ima dobar izbor muzike je mnogo bolji nego odličan miks glupe dosadne muzike. Znam da nisam u manjini, ponavljam ponovo, ljudi izlaze zbog zabave i provoda, sve ostalo je manje bitno u celoj priči oko clubbing-a. Bilo je mnogo bolje vreme pre dvadeset pet godina kada su svi puštali muziku sa ploča jer je to bio jedini nosač zvuka. Tada se samo pričalo o muzici, sve ostalo je bilo sekundarno, to jesu bila “prostija“ vremena za DJ-e, ali to je prošlost.

A šta recimo ako je muzika do jaja u svakom slučaju, da li mi je onda bitnije odakle zvuk dolazi, CD ili gramofon? Odgovor je bio i ostao uvek isti, dokle god je zvuk dobar, ne zanima me sa čega dolazi. Ako je muzika super, onda gledam šta je još super za uživanje, atmosfera, ljudi, svetlo, laseri, dim, daj sve kad je muzika do jaja. Ali, može i bez svega toga ako je muzika “prava“, ko god je doživeo pravi underground zna da je uvek bilo i ostaće minimalno… A, sa druge strane, ako je muzika loša, ne pomaže ni dobar kvalitet zvuka, ni laser, ni igračice, besplatna pića, ne pomaže ništa od toga…I sami ste ovo proverili… više puta.

Kvalitet zvuka sa ploča je mačka u džaku
Radeći kao DJ imao sam priliku da slušam mnogo maksi singlova i nešto manje albuma, razlika u kvalitetu zvuka je bila drastična. Neke ploče su bile sjajno producirane, masterovane i na kraju štampane među prvim primercima, i one su stvarno uvek zvučale sjajno! Sa druge strane, bilo je takvih škartova da nismo mogli ni da ih puštamo masi. Jedna stvar je kad lično odeš u prodavnicu, preslušaš ploču, kupiš je i odeš kući, druga stvar je kad naručiš ploče (mačku u džaku). Sve dok ne staviš tu ploču na gramofon i čuješ kako zvuči, ne znaš šta si kupio, tj. kako će zvučati. Kad kupiš CD, uvek je isti zvuk, prvi u seriji je isti kao posljednji. Isto važi i za digitalne fajlove, i mislim da je ovo najveći razlog zašto su ljudi prihvatili digitalno. To, i (he he) činjenica da pored toga što umesto da nosite trideset kila plastike da sobom, sada sve stane još u boljem audio kvalitetu na USB memoriju koju stavite u džep.

Svi pričaju o pločama, a vrte sa USB stika
Pored glupih rasprava u vezi kvaliteta zvuka koji dolazi sa ploča, CD-a, “lošeg kvaliteta“ mp3 fajlova (kao WAV ili AIFF ne postoje), izgleda da mnogi nafurani DJ-i zaborave da im je posao da ljudima ponude novu, drugačiju muziku, svoj sopstveni izbor, different vibe. Umesto toga, kopiraju se top liste poznatih DJ-a sa popularnih sajtova, stalno se priča kako je ploča “zakon“, a po žurkama se vrte mp3 fajlovi narezani na CD. Sa druge strane, “vinyl only” DJ-i vrte uglavnom istu muziku jer je izbor dobre muzike na pločama znatno manji, a neki jednostavno nemaju novca da prate trend ili ne mogu da nose dvesta ploča sa sobom na avion. Ali sve to nije bitno kada je žurka u jeku, jer kada su svi pijani i izdrogirani, onda umesto gramofona krenu CD plejeri i USB stikovi da rade kao nikada. Na kraju se uključi i laptop pa Traktor ore do kraja večeri, svi znamo kako to ide, daj sve kad zatreba, ludilo šašavilo.

Eto, to me smara. Taj pomodarski stav koji zovem “borba protiv budućnosti nostalgijom“. Taj glupi stav koji pojedini vinyl DJ-i furaju sa njihovim “povratkom ploča“. Muzika je ta koja je jedina bitna, sve ostalo je sekundarno kod pravih DJ-a. Ako nije tako, onda nema umetnosti u tome što rade, onda je to isključivo biznis, oni su jukebox za bottle service masu i to je ok, bogati smradovi kupuju sa svojim parama sve pa i DJ-e. Samo, prestanite da se folirate i pričate ljudima kako je zvuk sa ploča najbolji zvuk na planeti. Da jeste, svi bi i dalje koristili ploče i gramofone, ali svet je izabrao nešto drugo pre više od dvadeset godina i gotovo. Ali, nije samo kvalitet zvuka digitalnih fajlova u pitanju, analogni DJ-i optužuju digitalne da “varaju“ dok miksaju! Digitalni sistemi u većini slučajeva znatno olakšavaju miksanje upotrebom SYNC opcije, samim tim se dovodi u pitanje veština DJ-a. Da li bi isti znao da pomiksa pesme i bez svih tih “pomagala“? I, da li je to uopšte nekom bitno osim analognih (vinyl) DJ-a? E, tu dolazimo do čuvene teorije….

Teorija Sync zavere
Najjači argument koji ćete ikada dobiti u raspravi oko ploča, gramofona, digitalnih fajlova, mikseta, kontrolera itd. je upotreba “zloglasnog“ SYNC tastera. Za neupućene čitaoce evo kratkog objašnjenja o čemu se radi; da bi DJ uspešno napravio prelaz između numera potrebno je da izjednači tempo numere koji želi da pusti sa onom koja ide u program.  Uključivanjem SYNC opcije, CD plejer (ili DJ software) će preuzeti ovaj posao za DJ-a i pronaći će i podesiti tempo sledeće numere za sekund. U većini slučajeva kod elektronske muzike ovaj proces će biti veoma uspešan, tj. tehnika će odraditi da pesme budu u istom tempu, a DJ-u preostaje “samo“ da napravi prelaz na mikseru između dve numere koje su “beat to beat”. Ova opcija pomaže mnogo i iskusnim DJ-ma jer se proces miksanja znatno olakšava, DJ se brže “spremi“ za sledeći miks, ima više vremena da bira muziku itd.

Najbitnija stvar je sledeća: Ukoliko DJ želi da miksa muziku kao da vrti sa ploča, može da isključi SYNC taster i sistem će raditi kao analogni.

Sa druge strane DJ-i koji zastupaju analogni zvuk (vinyl) uglavnom koriste uglavnom stare Technics gramofone na kojima ne postoji SYNC taster. Bez ovog “pomagala“ znatno je teže namiksati dve pesme jer DJ mora da pronađe i održava tempo (Beat) samo uz pomoć sopstvenog sluha. To stvarno jeste bitna veština koju nema svako i koja se gradi godinama, svaka čast. Ali, i dalje ne smatram da je to najbitnija stvar u celoj priči oko miksanja muzike za mase. Velika većina modernih i novih DJ-a NE zna da nađe pitch na gramofonu ili CD plejeru, to je tačno, ali njih to mnogo ne brine, što bi to bila moja ili vaša briga? Moji ili vaši lični principi nikada ne mogu da se primene na druge. Mi možemo reći da su oni fake (lažni) igrači, i bićemo možda u pravu ako ih poredimo sa ljudima koji znaju da nađu pitch, ali…. Ljudi koriste tehniku da im olakša život, zašto ne bi koristili i ovu naprednu opciju koja im život, tj. miks čini lakšim?

Ako će fake DJ da mi puštaju do jaja muziku, super! Problem je što se to nikada nije desilo.

Svi mi težimo da budemo bolji, efikasniji, da uživamo u tome što radimo, celog života. Ako se bavimo poslom vezanim za muziku ili nam je to samo hobi, onda bi samo muzika trebalo da bude najbitnija u celoj priči, sve ostalo je samo prati. Najbolji DJ-i ne vrte samo sa ploča, oni vrte šta osećaju da treba da vrte u određenom momentu, pa i ako je to nova numera napravljena sinoć, biće puštena sa USB-a.

Pojedini DJ-i su takođe i producenti i veliki ljubitelji vinyla. Njihova muzika uglavnom izlazi prvo na pločama, pa tek onda na sajtovima za download. Ali, i oni vole da prezentuju najnovije pesme što pre, tj. ako su danas završili novu numeru, oni će je sigurno pustiti večeras. Sigurno neće čekati mesec dana da se ploča odštampa samo da bi bili “pravi“ DJ-i u očima nekolicine ljudi. I nema baš mnogo verodostojnosti u tome da je DJ “velika zvezda“ ako mu muzika izlazi na pločama, mnogi mali izvođači sami sebi štampaju ploče u malom tiražu kako bi ih ljudi shvatili ozbiljnije. Umesto da ulažu u muziku, u pravu promociju na internetu, oni ulažu u promociju formata koji im uopšte ne pomaže da se njihova muzika širi i “prepozna“ na većem tržištu.

Nove podele su nepotrebne
Podele u muzici postoje, ona se deli na žanrove, i pod-žanrove, i pod-pod-žanrove. Nije potrebno dodavati nove eksplicitne podele, pogotovo one vezane za format na kome se nalazi i isporučuje do krajnjeg korisnika, nas slušalaca. Možemo pričati o kvalitetu zvučnika, pojačala, uređaja, al’ meni više znači ako neko sluša Jimmy Hendrix-a na malim kompjuterskim zvučnicima, nego neko ko sluša narodnjake na najboljem ozvučenju u gradu (pre je bilo selu).

Lično se bolje osećam u malom klubu sa dva zvučnika, domaćim DJ-em i dobrim House-om, nego na super ultra festivalu gde je sve nadrkano, a internacionalna DJ zvezda večeri glumi EDM ludilo pritiskajući sve moguće tastere za DJ pultom, koji inače ne menjaju ništa u zvuku. Znači, sve što me zanima na kraju je samo muzika, da li ima neki sadržaj, ideju, ritam, melodiju, rif, vokal, bilo šta što je drugačije, ponavljam drugačije, inovativno, progresivno. Ne želim da platim kartu i čujem staru muziku. Staru muziku imam kući, nije problem, kad izađem u provod gde je DJ zvezda večeri, želim da čujem i ponešto novo…

Samo sa ploča… ponekad može
Zato, svi vi koji najavljujete žurke sa naglaskom da se vrti samo sa ploča, znajte da to znači mnogo više vama nego posetiocima koje priželjkujete. Ima izuzetaka, recimo ako je u pitanju starija muzika, recimo stari disko, onda i jeste šmekerica da se vrte ploče, tad ima smisla dodati u najavi događaja nešto kao “sa starih singlica“. Ali, ako ste toliko nostalgični za starim vremenima i mislite da su ploče te koje će vratiti vreme u doba kad je sve bilo “real“, isključite telefone, tablete, skinite se sa interneta na jedan dan, pa da vidimo koliko dugo će ta nostalgija da traje. Hoću da kažem da postoji korisna primena tehnologije, ona od koje ne treba bežati. Tehnologija od koje se ne treba “stideti“, već je treba koristiti u kreativne svrhe, pa i za DJ pultom. Ploče, gramofoni, kasete, trakaši, debeli TV-i, CD plejeri…, sve će to ostati u mom srcu jer sam to koristio, proživeo. Ali, sve je to danas za mene vintage. Nemam ništa protiv toga, ali to nije budućnost, to je prošlost.

Dodir i omot
Skoro sam pročitao priču jednog starijeg DJ-a koji ne zna kako da “raskine“ sa pločama, tj. ne želi više da ih gleda kako stoje na policama i na podu ako ih već veoma rerko koristi. Razlozi su validni i ima ih dosta; čovek se oženio, došla deca, fali prostor u stanu, reko ih koristi… Ali, ljubav prema pločama je i dalje tu, ne bi da ih se reši, iako stvarno mora. Već dugo koristi digitalne fajlove i CD-e, shvatio je praktičnost, podlegao trendu. Ali, jedan od razloga zašto i dalje poseduje ploče je i razlog da su mu ploče prisnije srcu nego neki bezlični digitalni fajl ili CD. Svaki put kada uzme omot ploče i izvadi vinyl na kome se nalaze pesme, kroz njega prođu emocije, sećanja, vrati se film na momenat. Seća se dobrih i loših momenata u životu vezanih za određenu ploču, seća se života iz tog doba. To je tačno, i meni se to dešava stalno, ali ne kad uzmem omot od ploče, (ja nemam baš sjajno fotografsko pamćenje), nego kada čujem pesmu iz prošlosti, ja koristim muzičko pamćenje (memoriju :).

Ponavljam, I ja sam takođe imao sličnih momenata, ali moje pamćenje me više povezuje za samu muziku, a manje na pakovanje u kome ona dolazi. Možda je razlog za to što smo osamdesetih pored ploča muziku počeli da slušamo i (nosimo sa sobom) na kasetama. Ploče si mogao da čuješ kada si kući ili u klubu, dok smo kasete puštali i u kući, i u kolima, na vokmenu, na žurkama… Nosio ih stalno sa sobom, gde god sam stigao. Kasete su bile uglavnom snimljene tako da je omot bio spisak, tako da vizuelno nisam mnogo obraćao pažnju. Zato se sećam svih mesta gde sam pržio određene pesme, sećam se svih momenata iz klubova kada je masa bila na plafonu... Da, pojedina muzika me podseti na prošlost, ali nisam toliko bio fokusiran na omote od albuma i kaseta. To mi je nekako sve bilo i ostalo pod dva, iza muzike uvek.

Go green!
I, kad smo kod razloga zašto mi u današnje doba nije baš do papirnih pakovanja, najveći razlog je taj da ne volim seču drveća ako ne mora. Nemojte me shvatiti pogrešno, nisam ni ja 100% green u svakom pogledu, ali u prošlosti nismo mogli da biramo kako će informacije i umetnost doći do nas. Nismo imali digitalnu fotografiju, audio i video fajlove, i morali smo da ubijamo drveće za sve te štampane stvari koje nam se i dan danas sviđaju. Znam, ljudi i danas vole da pipnu stvari, da osete pod prstima, pomirišu štetne kineske hemikalije novog pakovanja... Ali, u 2016 godini ne vidim potrebu za tim, pogotovo ako možeš da postaviš ili skineš sa interneta za džabe sve te stvari; album art, video, tekstove svojih pesama, sve to u odličnom kvalitetu... Zašto bih želio da se vraćam na papir? Zbog dodira? Pa mi pričamo o dobroj muzici ovde, mislim da je to glavna stvar na kojoj uvek treba staviti akcenat… Nego, da se vratim na temu.

Kasno je za ploče...
Poruka svim mladim ljudima koji su sinoć posle dobre žurke odlučili da kupe ploče i postanu “pravi DJ-i“: Nemojte, It's a trap! Sve to što radite da bi ste se uklopili u formu DJ biznisa koji vam se nameće je pogrešno. Sve te priče vas vode u ćorsokak iz koga se teško izlazi i uglavnom završava besparicom i slomljenim snovima. Najgore od svega je da sužavate sami sebi izbor muzike na 1% od onoga što je na ponudi. Finansijski nema nikakvog smisla, i ako stvarno na kraju i nekako uspete i budete bookirani da letite negde, neće vam se svideti sva ta zavrzlama sa teškim koferima punim ploča na aerodromu. Šta ako vam izgube sve?

Još jedna stvar. Uzmite papir i napišite imena DJ-a iz vaše sredine koji su uspeli da rade sa pločama i žive od toga. Koliko ima imena na papiru? Jedno, dva? A za koliko njih znate da aktivno rade bez ploča, i isto tako žive od toga? Mnogo više, da.

Nikada ne treba slepo pratiti trendove protiv svog razuma i volje. Sve vreme se bunite protiv pravila koja vam se nameću u društvu, a onda na kraju sami počnete da pratite glupa pravila koja su sad OK jer dolaze iz DJ sveta? Pa zar stvarno mislite da će ploče da se vrate? Zbog šačice tržišta? Zbog vas koji to želite da bi ste uz pomoć njih bili kao fora unikatni? Neće.

To je sve dobra reklama...
Samo zato što određena ekipa ljudi forsira nešto, ljudi misle da to mora i da uspe. Ne desi se uvek, sačekajte malo, ploče su ovoga puta modni trend, videćete. Sve te nove ploče koje se štampaju u americi nemaju veze sa elektronskom muzikom. Da, velika većina novih ploča u USA je samo country music! I, da li znate da 25% ljudi koji su skoro kupili ploču u americi nemaju kući ni gramofon? To samo govori da je u pitanju modni trend koji će proći. Možda nismo dostigli vrhunac prodaje ploča u 2015 godini, ali procenat prodaje je mizeran u odnosu na streaming, download, pa čak i CD izdanja.

Istina je da za prave uživaoce muzike na pločama. vinyl nikada nije ni “otišao“.
Ploče su samo nove za vas mlade koji ste rođeni kad su već postale vintage. Svi ljudi koji su godinama kupovali, slušali i čuvali ploče su pametni ljudi, zašto bi kupovali sve to što već imaju ponovo na CD-u ili kao mp3? Zvuk na pločama je i dalje sasvim dobar, nove igle nisu toliko skupe, sve to ima smisla. Ali, nova muzika je druga priča, tu dosledno kupovanje ploča ne radi posao. Pogledajte samo deset novih pesama koje vam se sviđaju, koliko od njih je izašlo na vinylu? Jedna? Wow

Zaključak, ili novi uvod...
Kupovina novih ploča elektronske muzike u 2016? Pogrešna finansijska odluka. Osim, ako to ne radite posljednjih dvadeset, trideset ili četrdeset godina, ili vam je to pravi hobi. Ali, ako ste mladi DJ, ili želite to da postanete, moj savet je: ne kupuje ploče, svakako ne u početku karijere. To sve što se priča na internetu nema veze sa vašom lokalnom scenom koja nije idealna, ali se može menjati. Niko vas u gradu neće angažovati samo zato što imate ploče i gramofone, mnogo je takvih DJ-a propalo. Malo je tih mesta gde uopšte imaju ispravne gramofone za rad, nećete valjda i njih stalno da nosite na gig?

Dobro, ako već treba da zaobiđete ploče, šta je onda dobra ideja za DJ početnika?

Lični DJ setup
Umesto svega toga što vam parče muzičke industrije sugeriše, pa i kako treba kupovati muziku na pločama, napravite svoj kućni mobilni DJ setup kome ćete da verujete. Već ste izabrali omiljeni software, sada izaberite DJ kontroler koji vam odgovara i skupite novac za solidan laptop. Kasnije možete da kupite zaštitni/prenosni kofer kome se skine poklopac i sve je tu. Tako ćete biti uvek spremni da DJ setup iz vaše sobe lako prebacite i povežete u prostoru gde nastupate. Sa ovim postižete i još jedan bitniji cilj, da vam na svakoj žurki, nastupu, setup uvek izgleda i radi isto kao kod kuće. Moći ćete lako da se snađete jer vam je radno okruženje veoma poznato, u sve što preostaje je da kreirate program i uživate u miksu. Znam da nemate novca za DJ kontroler i laptop koji bi ste baš sada poželeli, ali postoje desetine drugih koji će raditi posao, bitno je da je oprema sa kojom radite vaša, i da je uvek spremana za nastup u kući i van kuće (studija).

Kupite odlične slušalice
Osim ako stvarno nemate sobu koja je dobro zvučno izolovana od sveta ili su vam susedi gluvi, ne kupujte prvo dobre (solidne) zvučnike za vaš setup, već kupite dobre (vrlo dobre) slušalice. Ako stvarno budete vežbali kad god imate vremena, većinu vremena ćete provesti sa slušalicama na glavi, verujte mi. Najbitniji razlog je da možete da pojačate muziku koliko hoćete, ali pored toga je jako bitno da naučite da miksate muziku samo uz pomoć slušalica. Ovo će vam biti spas u mnogim klubovima i prostorima gde se čuje eho sa glavnog razglasa ili nemate monitore, teško je miksati na beat kad ti zvuk kasni pola sekunde, bedak. Pošto slušalice od €300 u većini slučajeva daju sličan zvuk koji možemo čuti na zvučnicima (monitorima) od €1000, predlažem svima da u početku investiraju u dobar par slušalica.

Zajebite specijalne DJ modele
Bitna stvar: zaboravite priču da vam trebaju neke specijalne DJ slušalice, to je još jedan marketinški trik, trebaju vam dobre slušalice koje su dobre samo vama! Ja sam par puta koristio što svi koriste, nije loše, ali može i bolje. Zapamtite, mi svi ne čujemo isto, vaš sluh je unikatan i on se trenira celog života! Kako? Primera radi uzmite vaše lično ozvučenje, HiFi sistem, zvuk u kolima, CD i pojačalo kod kuće, sve jedno. Nakon nabavke uređaja ili zvučnika i godinu dana slušanja muzike na njima, tačno znate kako vaša omiljena pesma zvuči na njima. Naučili ste zvuk vaših zvučnika, trenirali sluh svo vreme i čim je pustite na nečemu drugom, odmah primetite razliku, nekada bolju, nekada goru.

Isto važi i za slušalice, ako probajte recimo deset različitih modela više puta sa vašom omiljenom pesmom, odmah ćete odabrati dva tri modela koji vam najbolje zvuče, tzv. uži izbor. Naravno, svi će reći, pa to je normalno da primetim kakav mi se zvuk više sviđa nakon par slušanja, pa i jeste normalno. Zato se uvek treba držati svog sluha koji zna šta mu godi. Inače, ako smatrate da su neke specijalne DJ slušalice po karakteristikama drugačije ili bolje od jeftinijih modela koji nisu “specijalno pravljeni“ za DJ-e, varate se. Svi lažu u tehničkim karakteristikama, tako da tim podacima ne verujete slepo. Tačno je, ima dobrih “DJ“ modela koji su pravljeni da budu mnogo izdržljiviji na teške uslove u kojima DJ ponekad radi. Ali u principu to je to, zvuk je isti, materijal izrade izdržljiviji. Ništa više.

Dobar deo muzičkih producenata će vam reći da je to što sam u gornjem delu teksta savetovao čista glupost. Oni će vam reći će da nabavite standardne studijske monitore koji svi profesionalci koriste, primera radi Yamaha NS10, znate one sa belim basom ili žuti KRK. Takođe će vam reći da postoje studijske slušalice koje “ne boje“ zvuk, i da je poenta u produkciji da čuješ zvuk onakav kakav jeste. Ok, poštujem to. Ali, ta cela priča ima smisla ako gledate samo iz tog ugla, profesionalnog, produkcijskog. Tačno je da postoji standard i ako miksate vaš posljednji hit na standardnim monitorima i studiju, šanse da će pesma da zvuči dobro na svim drugim zvučnicima samim tim postaju znatno veće. Ali, pitajte te iste producente koliko dobrih novih monitora ima danas na tržištu, a koliko ih je bilo pre dvadeset godina kad je Yamaha carovala? I, ako su skoro svi novi monitori do jaja, da li je zvuk onda isti ili sličan na svim? Naravno da nije, neki su bolji, neki lošiji, iako koštaju slične novce. Dodajte i činjenicu da ćete koristiti iste i za DJ posao ali i produkciju, izbor postaje teži.

Onda, znači ipak nema nekog generalnog standarda koji moramo svi dosledno da poštujemo, barem ja tako mislim. Naravno, morate platiti za kvalitet, ali to ne znači da je u pitanju puno novca kao pre. I, što je najbitnije, neko ko pravi tehno muziku zahteva totalno drugačije monitore od producenata klasične muzike. Isto važi i za slušalice, većina modela od 300 evra će raditi pet puta bolje nego model od 100 evra, to svi mogu da čuju u startu. Ali, slušalice od 1000 evra će raditi nešto malo bolje od modela koji je 500€, verujte mi, u pitanju su finese kad pređete određenu cenu. Još jedna stvar, prilikom izbora slušalica nikada ne treba zapostaviti reviews na internetu, ali moj savet je da prvo slušate slušalice koje želite da kupite, pa tek onda čitate mišljenja drugih. Ako uradite obratno, može se desiti da odete da isprobate neke slušalice o kojima ste već izgradili stav. Znam da je ovo teško jer svi nalazimo informacije prvo na internetu, ali vredi pokušati, veoma se isplati.

Umesto seta ploča, par slušalica
Pošto smatram da je kupovina ploča nepotrebna, novac koji bi ste uložili u jedan dobar set od pedeset ploča uložite u slušalice. Ako je to €500, već ste na konju jer sa takvim slušalicama stvarno možete i da pravite muziku. Ako numera ima potencijal, uvek možete izdvojiti dvadesetak evra za pravi studio gde ćete uraditi finalni miks. Ali, do tada, držite se vaših sluški (ili zvučnika). Princip izbora je jednostavan: slušalice moraju dati dobar zvuk ne koristeći ekvilajzer ili potenciometre za bas i visoke, nema farbanja kad slušate. Kada testirate slušalice, najbolje je koristiti isto pojačalo i iste omiljene pesme i numere. Slušajte ih na svim mogućim slušalicama koje ste u mogućnosti da čujete, i na kraju izaberete jedne od njih. Skuplje slušalice ponekad imaju demonstraciju u prodavnici gde možete da ih testirate, a ponekad će za skuplje modele i prodavac iz vaše lokalne prodavnice izaći u susret. Nikada ne kupujte slušalice koje ne možete da čujete, ne kažem da nećete ubosti pogodak ali je to velika kocka za taj novac.

Totalno vas ne interesuje mišljenje drugih ljudi, ako vama kante zvuče do jaja, a vašem drugu bez veze, uvek verujte samo vašem sluhu.

Pravljenje pesama
Moderni DJ kontroleri takođe imaju ugrađene zvučne kartice dobrog kvaliteta, ovo vam daje mogućnost da vaš lični DJ setup kod kuće koristite ujedno i za pravljenje elektronske muzike! Zašto vam ovo spominjem sada kada je naša glavna tema DJ početnik? Zato što sa malo razmišljanja pre kupovine sprava možete sebi da olakšate život kasnije kad poželite da stvarate muziku. Uz pomoć nove tehnologije koja je sve pristupačnija sve više viđamo DJ-e koji su i producenti, ne vidim razlog zašto se i vi ne bi isprobali i kao producent.

Kreirate scenu ako ne može drugačije
Kada počnete da učite DJ posao sigurno ne razmišljate o nastupu u klubu, iako vam je to svakako najveća želja. To je normalno jer ste svesni da još uvek nemate pojma šta radite, ponekad vas usere miks i to je to. Ali, ako vežbate godinu dana svakog dana, i uvek OBAVEZNO snimate program, vaš miks će biti sve bolji i bolji. Svakodnevna vežba će u jednom momentu doneti potrebno samopouzdanje koje će porasti do te mere da ćete jednostavno morati da svirate ispred mase, svirati za nekoga ko će slušati vaš set, a možda i igrati. Tad je najbolje da radite na nečijem rođendanu, kućnoj žurci, izaberite za vaš prvi “nastup“ manji privatni događaj gde znate dobar deo ekipe. Morate početi od malih krugova, i tako graditi reputaciju sistemom “od usta do usta“. To je jedini pravi način, malo po malo do uspeha.

Zašto je snimanje obavezno?
Morate slušati vaš set i uočiti greške i dobre prelaze, ako to radite svakog dana, saznaćete koje numere mogu da se miksaju zajedno, kad da ih upotrebite i setu i slično. Ako stalno drndate po reglerima, kada slušate svoj miks možete videti koliko je to naporno na duže staze, i da u buduće malo smanjite šarana sa tim. Ako stalno snimate sopstvene mikseve, moći ćete i da šerujete češće, i tako stičete nova poznanstva i fanove, a ponekad dobijete i konstruktivnu kritiku. Jako je bitno da miks sredite u nekim audio editoru pre interneta, nivo glasnoće mora biti sličan kao kada slušate iste pesme vam miksa. Normalizacija u većini slučajeva vrši posao, a ja koristim waves ultramaximizer i vintage warmer za ove stvari. Guglujte.

Kako postati rezident DJ?
Da se razumemo, ako vam je teča ili prijatelj vlasnik ili menadžer kluba, sve ovo što pričam nema veze sa životom. Ali, ako nemate vezu za ulaz u klub, nemate šanse da zamenite rezidenciju postojećeg DJ-a tek tako. Potrebno je da se prvo upoznate sa tim DJ-em, da zadobijete njegovo ili njeno poverenje, budete par godina u miks pultu, pomažete, malo radite warm-up… E, onda kada taj DJ nije u mogućnosti da odradi veče, vi uskačete, i ako budete dobri, eto šanse za ulaz u profesiju. Ako ne, čekate sledeću priliku kad rezident DJ ne može da odradi. Ovaj princip radi u većini klubova u svetu koje imaju rezident DJ-e, to su klubovi koji ponekad imaju gostovanja. Ali, možda vi više volite da putujete po svetu i upoznajte nove ljude i mesta? Možda vas rezidencija ne interesuje?

Umorni DJ-i
Uvek sam bio rezident DJ, nikada nisam bio popularan toliko da me neko zove svakog vikenda da letim po svetu i puštam muziku. Ne znam kakav je to osećaj, i ne znam DJ-e koji to rade ili su to radili. Znam sledeće, kada sam radio četiri noći nedeljno kao DJ u svom klubu, izlazio sam ujutru jako umoran, jako umoran. Svi idu na posao, a ti sa posla na spavanje, ponekad kad se probudiš bude već noć, ni ne vidiš svetla dana. Kako je proći kroz sve to još kad moraš stalno da letiš, ili da se voziš, ne želim da zamišljam, veoma naporno, sigurno. Dodajte još i kofere sa pločama ako ste vinyl DJ, ponekad se izgube pred set, a ponekad u povratku. Ludnica, al neko to može i želi.

Mislim da je naporno, i da samo mladi ljudi mogu izabrati takvu avanturu, naravno ako ih drugi žele platiti. Ja lično nisam ljubitelj svakodnevnog putovanja, možda zato što sam radio u jednom od najboljih klubova u Jugoslaviji, Club Contrast Novi Sad. Više lepih godina ovo mesto je bilo naš centar za svetsku klupsku muziku, mi smo bili tamo i uživali i trošili te zlatne godine. Malo klubova i događaja koje sam posetio mi je pružilo sličnu atmosferu koju ste mogli doživeti samo u “Kontri“, jako malo. Ali, to je moj standard, vi morate naći svoj Contrast, svoj kafe, svoju rezidenciju, tek kada postanete poznati i priznati u svom gradu, neko će vas bukirati za drugi grad. Istina je da internet pomaže, ali i dalje vam treba “pečat“ vašeg grada da idete dalje, priznanje koje se stiče kada odradite više nezaboravnih žurki “kod kuće“.

Šta znači priznat i poznat?
Kada vas neko zovne da svirate negde a ne znate se lično, postali ste “poznati“. Kada vas taj isti pošteno i plati, postali li ste “priznati“ DJ. Koliko ćete biti “priznati“, tj. plaćeni, zavisi i od žanra koji puštate. Ako malo ljudi prati tu vrstu muzike koju vi puštate, malo će biti posetilaca i malo će se pića prodati za šankom ili karata na ulazu. Onda ni vi ne možete očekivati dobar honorar ako organizator nije zaradio, problem je kad on zaradi dobro a ne želi da podeli taj uspeh sa izvođačima. Uvek ćete imati problema sa plaćanjem, a manje problema sa tim da li znaju za vas. Ipak, postoji način da izbegnete mnoge zamke koje će vam organizator podmetnuti.

Papir sve trpi!
Ukoliko ste u mogućnosti da pokrenete novo veče u nekom klubu i dogovarate uslove i honorare sa vlasnikom ili organizatorom, probajte da stavite sve na papir, dve kopije i svi potpišu. Znam da to nema veze sa životom jer neko će reći da možeš da obrišeš dupe sa tim u bespravnoj državi, ali papir sve trpi! I, ljudi se procentualno više drže dogovora za koji postoji dokaz, a ne samo reč. Koliko puta sam se samo zajebao što nisam imao ugovor, radili veče za 25% od karata, a kad je došlo vreme za isplatu gazda kaže da smo ugovorili 15%, i svi oko njega potvrde da je on u pravu. Možeš se svađati koliko hoćeš, samo ćeš pogoršati odnose i na kraju oni će ti dati koliko oni hoće. Gazde su to.

Naravno je da ćete popušiti više puta, gazde i organizatori su jako prepredeni likovi, oni postoje da zarade novac i to je to. Ali, to je normalno u današnjem društvu. Kada vas zajebu, spotaknu i kad ponekad padnete ili pokleknete, potrebno je samo podići se sa zemlje posle poraza, obrisati prašinu i krenuti dalje. Kad počinjete sa bilo čime, morate biti spremni na poraze. Bitno je da vas to ne skrene sa vašeg puta, i da uvek ostanete ono što jeste i ne glumite slavu kad postanete slavni!

Sretno